Dezinfekcija kao jedna od osnovnih sanitarnih mera ima veliki značaj u prevenciji zaraznih bolesti. Veliki gradovi kao sto je Beograd imaju dosta kritičnih tačaka koje su potencijalni izvori zaraza. To su:

• bolnice,
• fabrike prehrambene industrije,
• otpadne vode,
• kanalizaciona mreža,
• deponije,
• divlje deponije,
• vodotokovi…

U Beogradu postoji dosta restorana,škola,vrtića,zeleznička i autobuska stanica i sve su to mesta gde boravi veći broj ljudi. U svim ovim i sličnim objektima potrebno je vršiti dezinfekciju. Dezinfekcija ovakvih prostora se najčešće radi hlornim preparatima i organskim dezinficijensima. Tu najčešće govorimo o tekućoj preventivnoj dezinfekciji, a kao primer grada uzimamo dezinfekciju Beograd. Permanentna dezinfekcija u Beogradu se vrši u postrojenjima za prečišćavanje vode, tzv.hlorisanje vode.

Dezinfekcija predstavlja redukciju broja mikroorganizama, a sterilizacija njihovo potpuno uništenje. U dezinfekciji se koristi veliki broj hemijskih supstanci koje imaju bolje ili losije performance. O tome smo pisali već pisali u članku Dezinfekcija.

Zašto se radi dezinfekcija?

Dezinfekcija predstavlja jednu od osnovnih sanitarno-epidemioloških i zootehničkih mera u cilju sprečavanja zaraznih bolesti. Još od otkrića mikroskopa traje borba izmedju ljudi i mikroorganizama. U prirodi postoje mikroorganizmi koji mogu ili ne, da uzrokuju razne bolesti. Primenom dezinfekcije se može samo redukovati njihov broj, a postupkom sterilizacije u potpunosti eliminisati.

Podela dezinfekcije po načinu

Dezinfekcija po načinu može biti

• fizička i
• hemijska, a u nekim slučajevima i
• biološka.

Metode fizičke dezinfekcije

Od fizičkih metoda koristi se

• suva ili vlažna toplota,
• sunčevo zračenje,
• UV zracenje,
• radijacija emitovanjem gama zraka.

Hemijska dezinfekcija

Hemijska dezinfekcija se vrši

• kiselinama,
• bazama,
• halogenim elementima,
• solima teških metala i
• organskim dezinficijensima.

Biološka dezinfekcija

U biološkoj dezinfekciji se koriste

• bakteriofage ili
• mikroorganizmi-antagonisti mikroorganizama.

Podela dezinfekcije po postupku

Po postupku dezinfekcija se deli na:

• preventivnu (radi sprečavanja pojave zarazne bolesti),
• tekuću (u toku trajanja zarazne bolesti) i
• završnu (nakon prestanka zarazne bolesti).

Pri postupku dezinfekcije važan je odabir dezinficijensa. Hemijska sredstva, dezinficijensi, moraju da ispunjevaju što više uslova:

• da nisu toksična,
• nadražujuća,
• korozivna,
• da deluju na što veći spektar mikroorganizama,
• da su brzog dejstva,
• bez neprijatnih mirisa i
• da su ekološki prihvatljiva.

Zašto je važna dezinfekcija?

Dezinfekcija je važna za sprečavanje zaraznih bolesti, stoga, redovno u profilaksi mora da se primenjuje u medicinskim ustanovama, restoranima, fabrikama hrane, školama, farmama, vozilima za prevoz zivotinja… Svi ovi postupci su u nekim slučajevimsa uključeni u standard kao sto je i HACCP.

Mišoliki glodari sa epidemiološkog stanovišta predstavljaju veliki problem u svakoj urbanoj sredini. Gradovi kao sto je Beograd imaju mrežu podzemnih instalacija i raznih cevovoda, gde se stvaraju dobri uslovi za skrivanje i život glodara, a po najviše pacova. Stoga često i nismo svesni da pod našim nogama postoji pravi paralelni glodarski svet. Podzemni tuneli su nedostupni za postavljanje mamaca koji se koriste za suzbijanje miseva i pacova, te je njihovo potpuno istrebljivanje nemoguce. Iz tog razloga dešava se da dođe do susreta čoveka sa neprijatnim životinjama.

Pacovi su dosta inteligentne životinje i vrlo oprezne, sa dobro razvijenom hijerarhijom. Uglavnom se sreću oko kontejnera, blizu šahtova, na divljim deponijama i slično. Mogu se opaziti na mestima gde je manja cirkulacija ljudi, jer im je strah od čoveka urođen. Ukoliko je nihova pojava noću povremena, može se reći da ih na tom prostoru ima do 500, a ako se redovno viđaju noću i ponekad danju na tom području ih ima i do 1000. Pacov uglavnom boravi na otvorenom prostoru izbegavajući čoveka, ali se dešava da zaluta i u prostor gde borave ljudi. Kanalizaciona instalacija je put kojim pacov najcesce dospe u stambeni prostor, što je vrlo retko, ali se dešava.

Miš je mali radoznali glodar, koji tu osobinu često plaća glavom. Miševi u toplom delu godine uglavnom žive napolju. Ne zanima ih toliko podzemni svet, a krakteristicno je da se kriju po garažama, šupama, tavanima, ređe podrumima. Uglavnom traže mirna, suva mesta gde podižu svoje mlade, i do 10 generacija godišnje. S jeseni traže sklonište od hladnoće i ulaze u domove. Pošto su vrlo vešti penjači, mogu se kretati fasadama i do viših spratova i ući kroz prozor. Tako,ako ih ne porazimo, dešava se da stvore i leglo u kući.

Sve navedene pojave su česte i stoga je neophodno preventivno zaštititi svoj životni prostor. U tu svrhu primenjuje se deratizacja - skup mera kojim se smanjuje broj nepoželjnih glodara.

Šta je deratizacija?

Prevencija od glodara

• mehaničke,
• biološke i
• hemijske.

Deratizacija u praksi