Buba rus

Buba rus, pravilno buba prus (lat.”blatella germanika“ ) je insekt koji se najčešće javlja u našim domovima kao nepozvan gost. Spada u veliku porodicu buba švaba. Građa mu je spoljštena, pa se lako zavlači u pukotine, najčešće unutar kuhinje gde se krije preko dana i čeka noć kako bi se aktivirao. Dakle radi se o vrsti bube koja živi noću, pa je iz tog razloga manja šansa da se primeti preko dana.

U slučaju da se njena pojava u početku zanemari, vrlo brzo, za nekoliko meseci zbog velike sposobnosti razmnožavanja, dolazi do invazije ovog insekta na životni prostor ljudi, odnosno na ostale delove stanova i kuća.

Kako se rešiti buba rusa?

Pokušaj istrebljivanja neprijatnih insekata može da se realizuje i amaterskim metodama (razni sprejevi, praškovi, krede, uređaji za rasterivanje, klopke, mamci, mehaničko ubijanje…) što daje samo prividne rezultate, jer se ne eliminišu sve jedinke, pa obično dolazi do recidiva. Upravo zbog takve “žilavosti” ovog insekta često je potrebna stručna intervencija službe za dezinsekciju.

Profesionalno uništavanje buba rusa

Od profesionalnih metoda za uništavanje buba rusa, koriste se

• zaprašivanje,
• postavljanje gelnih mamaca,
• hladno ili toplo zamagljivanje.

Ni jedna od ovih metoda nije opasna po zdravlje ljudi, dece, pasa, mačaka, ostalih sisara i ptica kao kućnih ljubimaca. Profesionalno uništavanje buba rusa ima za misiju uštedu vremena traganja za alternativnim rešenjem problema, efikasnost, brzinu…a kao rezultat daje odsustvo neprijatnosti i sigurnost.

Dezinsekcija u Srbiji

• komaraca i
• krpelja.

Komarci

Krpelji

Glodari

Glodari spadaju u sisare i čine njihovu najveću grupu , s’obzirom na činjenicu da preko 2000 vrsta glodara čini preko 40% svih vrsta sisara. Rasprostranjeni su po celom svetu, na svim meridijanima, geografskim oblastima i klimatskim područjima.

Pored opštih sisarskih anatomskih odlika, svi glodari imaju jednu specifičnost koja se ogleda u neprestanom rastu zuba sekutića, što ih navodi na “grickanje”, kako bi te iste zube trošili. Većina glodara su noćne životinje i pretežno svaštojedi. To su uglavnom male, simpatične, bezopasne životinje. Mogu biti vrlo korisne za životnu sredinu, dok samo nekoliko vrsta spadaju u štetočine, kao sto su pacovi, miševi, hrčkovi, puhovi, krtice… Tih nekoliko vrsta su potencijalni prenosioci bolesti.

Bolesti koje glodari prenose

Sve bolesti po tipu uzročnika možemo podeliti na:

• bakterijske (tularemija, koli-baciloza, bruceloza, tuberkuloza, leptospiroza, salmoneloza, groznica…)
   
• virusne (slinavka i šap, besnilo, limfatični horiomeningitis, hemoragična groznica, rikecioza…)
   
• parazitske (trihineloza, lajsmanioza, kokcidioza..)
   
• protozoe (toksoplazmoza, amebijaza, sarkocistoza… )
   
• glivične (različiti vidovi dermatomikoza i trihofitija, npr flavus, histoplazmoza, sporotrihoza…)

Imajući u vidu brojnost glodara, njihov suživot sa ljudima i domaćim životinjama, pokretljivost, dolazimo do zaključka da se širenje infektivnog materijala i prenos bolesti odvija veoma brzo. Uništavanje i suzbijanje brojnosti glodara ima značaja, pre svega u sprečavanju širenja zaraza i zaraznih bolesti ljudi i životinja .Stoga je bitno poznavati puteve i načine prenosa infektivnih uzročnika, u stvari etiologiju bolesti.

Načini prenošenja infektivnog materijala

Štetni glodari, najviše miševi i pacovi, predstavljaju pravi rezervoar infektivnog materijala. Živeći u blizini čoveka i domaćih životinja svojim ekskrementima (izmet, urin) i krvlju seju zarazni materijal. Takav materijal dospeva u hranu, vodu, pa i predmete koje koriste ljudi , dovodeći tako do nastanka infekcije. Prenos može da se odvija i indirektnim vektorima kao sto su krpelji, buve, buba švabe, mravi…

Uništavanje glodara - deratizacija

Tragajući za hranom, glodari posećuju prljava mesta kao što su septičke jame, klozeti, kontejneri, kanalizacioni vodovi,deponije smeća, a potom skladišta hrane, stambene površine, objekte za snabdevanje vodom, čime se rizik od infekcija znatno uvećava. Stoga deratizacija kao mera suzbijanja glodara ima veliki značaj u sprečavanju širenja zaraze i zaraznih bolesti.

Pacovi

Pacov ,štakor (lat:“rattus rattus”) pripada grupi glodara. Rod pacova čini negde oko pedesetak vrsta poreklom iz Azije, od toga, dve vrste su najznačajnije:

• crni (putnički) pacov i
• mrki (norveški) pacov.

Pacovi naseljavaju teritoriju cele planete i uglavnom žive u blizini urbanih naselja, gde ima dovoljno otpada i hrane za njih. Čovek svojim delovanjem stvara dobre uslove za njihovo stanište. Zbog svoje velike reproduktivne sposobnosti, pacovi se veoma brzo razmnožavaju, te prave najezde i samim tim velike štete. Štete koje čine su kako materijalne, tako i zdravstvene prirode. Stoga, uništavanje pacova ima veliki ekonomski i zdravstveno - epidemioloski značaj.

Uništavanje pacova

Metoda uništavanja pacova, deratizacija, u suštini predstavlja sistematsko uništavanje nepoželjnih glodara i smanjenje njihove brojnosti na najmanju moguću meru. Deratizacija se najuspešnije sprovodi sistematično unutar nekog

• naselja,
• sela,
• grada,
• opstine…

i to obično postavljanjem zatrovanih deratizacionih mamaka. To su hraniva pomešana sa otrovima, najčešće na bazi “bromadiolona”, supstance koja sprečava zgrušavaje krvi toplokrvnih životinja, tako što izaziva unutrašnje krvarenje i dovodi do sigurne smrti.

Sistematska deratizacija mora da se vrši planski, unutar nekog područja, kako bi uništavanje bilo što efikasnije. Bitno je u ovom postupku odabrati adekvatan, pacovima “zanimljiv” mamac, koji bi rado pojeli. Uništavanje glodara se uglavnom sprovodi u jesen ili eventualno proleće. Jesen je doba godine kada glodari traže zaklon i kad najčešće dolaze u kontakt ili blizu objekata u kojima borave ljudi, što predstavlja povoljan trenutak da uzmu hranu (u vidu mamka) koja im se nudi.

Pacovi su veoma inteligentni

Treba napomenuti da su pacovi veoma inteligentne životinje, kao i da imaju strah od nepoznatog. Često šalju najstarije medju njima jedinke, posmatrajući dejstvo hrane, kako bi se uverili u njenu bezbednost za ostatak čopora. Zato se u mamke stavljaju otrovi sporog dejstva, kako bi ih smrt zaticala kasnije, kada više ne sumnjaju da je uzrok pomora upravo hrana koju su konzumirali. Planskim periodičnim uništavanjem glodara se u velikoj meri uništava jedna ili nekoliko generacija pacova, ali nikako sve, jer je ova vrsta “majstor preživljavanja i prilagođavanja”, sigurno veći i od najprogresivnije vrste na planeti - čoveka.

Značaj deratizacije

Deratizacija ima veliki značaj za životnu sredinu. Glodari, gde spadaju

• miševi,
• pacovi,
• hrčkovi,
• voluharice...

mogu da prouzrokuju veliku štetu domaćinstvima i poljoprvivrednim dobrima. Srbija, kao poljoprivredna zemlja, ima ogromne površine za proizvodnju žitarica koje pogoduju razvoju velikog broja miševa i hrčkova.

Efikasno uništavanje krupnijih glodara

Pacovi i krupniji glodari se češće javljaju u urbanijim područjima, u selima i gradovima, gde ljudi ostavljaju velike količine otpada. Najefikasniji metod za njihovo uništavanje je sistematska deratizacija urbanih područja i deponija smeća.

Sistematska deratizacija

Sistematske deratizacije se odvijaju na nivou neke opštine ili grada kada se sistemski jednom do dva puta godišnje postavljaju i dele po kućama deratizacioni mamci. Na ovaj način se u velikoj meri doprinosi smanjenju populacije glodara. Mamci za uništavanje pacova i miševa su u vidu peleta ili parafinskih kocki, ružičaste boje. Pre svake sistematske deratizacije pravi se plan o načinu podele, distribucije i vrsti mamaca za deratizaciju. Obaveštava se lokalno stanovnistvo putem medija, o vremenu i postupanju sa otrovnim mamcima. Na ovaj način se doprinosi velikim materijalnim uštedama hrane namenjene ljudskoj upotrebi, stočne hrane, materijalnih dobara, a značajan je i higijensko-epidemioloski aspekt u sprečavanju pojave zaraznih bolesti.