dezinfekcija

Do sada najuspesnija i najdostupnija dezinfekciona sredstva koja se mogu koristiti protiv COVID-19 virusa su na bazi hlora i razne kiseline. Sredstva na bazi hlora su uglavnom sva sredstva za čišćenje i dezinfekciju sanitarija u kupatilu.

Hlorna dezinfekciona sredstva treba primenjivati u razmeri 1 : 5 , sto znaci 1l sredstva i 5 l vode.

Akoholno sirće može se koristiti u razmeri 1 litar sirceta i 1l vode. Kao jako dezinfekciono sredstvo protiv korona virusa može uspešno da se koristi i sona kiselina u razmeri 1l  kiseline i 5 litara vode.

Dezinfekcioni rastvor se može nanositi po čvrstim površinama sa prskalicama ili krpama.

Ovi primeri se ne smeju koristiti za dezinfekciju ruku i tela, nego samo i isključivo za dezinfekciju čvrstih predmeta.

Afrička Kuga svinja je vrlo zarazna bolest za svinje, ali nije uopšte opasna po zdravlje ljudi. Ova bolest je  poreklom sa Afričkog kontinenta i uzročnik je virus.

Najcešći prenosioci su Afričke bradavičaste svinje koje su ujedno i rezervoari  bolesti. Zbog porasta populacije Evropskih divljih svinja i promene klime, bolest se prvo proširila na Španiju a potom i na ostatak Evropskog kontinenta. Treba znati i preduzeti preventivne mere jer ova bolest u velikoj meri preti da stigne i u našu zemlju i pitanje je vremena kada će se pojaviti.

Najveća pretnja od Afričke kuge svinja je po stočni fond i populaciju svinja na farmama. U pitanju je bolest protiv koje ne postoje efikasne mere lečenja niti vakcina. Afrička svinjska kuga se iskorenjuje po zakonu o veterini. U praksi se vrši uništavanje svih svinja na farmama gde se bolest javi.

Ekonomske štete po stočarstvo od ove bolesti su značajne. Mere dezinfekcije i deratizacije spadaju u najbitnije mere sprečavanja širenja ove bolesti. Dezinfekcijom se vrši sprečavanje širenja virusa sa farme na farmu I iz prirode na farme. Glodari su vrlo bitni prenosioci ovog virusa i bolesti, pa je bitno vršiti stalne mere deratizacije.  

Deratizaciju i dezinfekciju na farmama je potrebno intenzivnije sprovoditi, bitno  je vršiti i mere izolovanja farme od ulaska stranih ljudi Ili divljih životinja.
 

Dezinfekcija kao jedna od osnovnih sanitarnih mera ima veliki značaj u prevenciji zaraznih bolesti. Veliki gradovi kao sto je Beograd imaju dosta kritičnih tačaka koje su potencijalni izvori zaraza. To su:

• bolnice,
• fabrike prehrambene industrije,
• otpadne vode,
• kanalizaciona mreža,
• deponije,
• divlje deponije,
• vodotokovi…

U Beogradu postoji dosta restorana,škola,vrtića,zeleznička i autobuska stanica i sve su to mesta gde boravi veći broj ljudi. U svim ovim i sličnim objektima potrebno je vršiti dezinfekciju. Dezinfekcija ovakvih prostora se najčešće radi hlornim preparatima i organskim dezinficijensima. Tu najčešće govorimo o tekućoj preventivnoj dezinfekciji, a kao primer grada uzimamo dezinfekciju Beograd. Permanentna dezinfekcija u Beogradu se vrši u postrojenjima za prečišćavanje vode, tzv.hlorisanje vode.

Dezinfekcija predstavlja redukciju broja mikroorganizama, a sterilizacija njihovo potpuno uništenje. U dezinfekciji se koristi veliki broj hemijskih supstanci koje imaju bolje ili losije performance. O tome smo pisali već pisali u članku Dezinfekcija.

Zašto se radi dezinfekcija?

Dezinfekcija predstavlja jednu od osnovnih sanitarno-epidemioloških i zootehničkih mera u cilju sprečavanja zaraznih bolesti. Još od otkrića mikroskopa traje borba izmedju ljudi i mikroorganizama. U prirodi postoje mikroorganizmi koji mogu ili ne, da uzrokuju razne bolesti. Primenom dezinfekcije se može samo redukovati njihov broj, a postupkom sterilizacije u potpunosti eliminisati.

Podela dezinfekcije po načinu

Dezinfekcija po načinu može biti

• fizička i
• hemijska, a u nekim slučajevima i
• biološka.

Metode fizičke dezinfekcije

Od fizičkih metoda koristi se

• suva ili vlažna toplota,
• sunčevo zračenje,
• UV zracenje,
• radijacija emitovanjem gama zraka.

Hemijska dezinfekcija

Hemijska dezinfekcija se vrši

• kiselinama,
• bazama,
• halogenim elementima,
• solima teških metala i
• organskim dezinficijensima.

Biološka dezinfekcija

U biološkoj dezinfekciji se koriste

• bakteriofage ili
• mikroorganizmi-antagonisti mikroorganizama.

Podela dezinfekcije po postupku

Po postupku dezinfekcija se deli na:

• preventivnu (radi sprečavanja pojave zarazne bolesti),
• tekuću (u toku trajanja zarazne bolesti) i
• završnu (nakon prestanka zarazne bolesti).

Pri postupku dezinfekcije važan je odabir dezinficijensa. Hemijska sredstva, dezinficijensi, moraju da ispunjevaju što više uslova:

• da nisu toksična,
• nadražujuća,
• korozivna,
• da deluju na što veći spektar mikroorganizama,
• da su brzog dejstva,
• bez neprijatnih mirisa i
• da su ekološki prihvatljiva.

Zašto je važna dezinfekcija?

Dezinfekcija je važna za sprečavanje zaraznih bolesti, stoga, redovno u profilaksi mora da se primenjuje u medicinskim ustanovama, restoranima, fabrikama hrane, školama, farmama, vozilima za prevoz zivotinja… Svi ovi postupci su u nekim slučajevimsa uključeni u standard kao sto je i HACCP.