Svi komarci su svrstani u familiju Culicidae. Komarci su rasprostranjeni u svim krajevima sveta i do sada je opisano oko 3000 vrsta, medjutim ovaj broj nije konačan i iz godine u godinu se uvećava. Pjedine vrste rasprostranjene su višezemalja, a druge imaju ograničenu geografsku raširenost. U oblastima sa toplom klimom kreće se ne samo veći broj vrsta već je i gustina njihove populacije veća, u poredjenju sa hladnim krajevima, odnosno zemljama. Sem toga, dok je u krajevima sa toplom klimom aktivnost komaraca tokom čitave godine, u krajevima sa kontinentalnom klimom, ovi su insekti aktivni samo za vreme tople sezone. Predstavnici ove familije igraju važnu ulogu u patologiji čoveka i domaćih životinja. Ovi artropodi prenose kod čoveka uzročnike malarije, denge i žute groznice. Kod domaćih životinja i ptica oni prenose razne vrste plazmodida, zatim razne filaride i druge uzročnike bolesti. Veličina komaraca je različita kod raznih vrsta i dužina njihovog tela kreće se od 3 do 10 mm.Boja im je takodje različita; sivožućkasta, crvenkasta, crnkasta itd. U pogledu odnosa komaraca prema čoveku, odnosno ljudskim naseobinama, komarci su podeljeni u tri grupe:
1. Prva grupa: vrste komaraca koje srećemo u blizini čoveka. Te vrste bodu čoveka i domaće životinje.
2. Druga grupa: vrste komaraca koje se približavaju čoveku odnosno domaćim životinjama, samo kada osete potrebu za hranom. Takve se vrste nalaze u toku dana izvan ljudskih naselja, tj.stanova.
3. Treća grupa: komarci koji nikad ne zalaze u ljudska naselja.
Kako komarci izbegavaju direktnu sunčevu svetlost, jaku toplotu i suv vazduh, to se i njihova aktivnost po pravilu ispoljava nakon zalaska sunca. Medjutim, komarci koji žive u vlažnim šumama su aktivni i za vreme dana. Mada se većina vrsta komaraca ne udaljuje mnogo od svojih legala, zna se da pojedine vrste preleću i po nekoliko desetina kilometara u potrazi za hranom. Zabeleženi su mnogi slučajevi prenosa komaraca brodovima, vozovima, avionima i drugim transportnim sredstvima, ne samo iz jednog u drugi kraj zemlje već iz jedne u drugu državu. Tako je jedna vrsta Anophelesa 1938. Godine prenešena brodovima iz Zapadne Afrike na istočnu obalu Brazila, gde je razmnoživši se u velikoj meri prouzrokovao jaku epidemiju malarije. U krajevima sa umerenom klimom komarci se održavaju od jedne do druge godine bilo prezimljavanjem ženki bilo prezimljavanjem larvi jaja. U prvom slučaju, krajem septembra ili u toku oktobra oplodjene ženke izaberu pogodan zaklon, gde prezimljavaju. Izbor zimskog zaklona je različit kod različitih vrsta. Prezimele ženke postaju aktivne prvih prolećnih dana, u zavisnosti vremenskih uslova. Kod vrsta koje prezimljavaju u stadijumu larve, ženke uginu u toku septembra i oktobra, pošto predhodno polože jaja. Larve izležene iz tih jaja ostaju u vodi u toku cele zime. Prezimele larve, sproleća sa povećanjem temperature, počinju naglo da se razvijaju, tako da već početkim matra od njih postaju lutke, odnosno odrasli komarci. Po nekim autorima larve mogu da prezimljuju i u santama leda. Vrste koje prezimljavaju polaganjem jaja razvijaju se tek sledeće godine u proleće kada se stvore povoljni uslovi. Jaja položena na zemlju mogu da ostanu viabilna i nekoliko godina i da po dolasku povoljnih uslova počne razvoj komaraca.
Dužina života komaraca različita je kod raznih vrsta. Dužina života je različita i kod iste vrste u zavisnosti od klimatskih uslova, ukoliko je temperatura viša, a vazduh suvlji utoliko je život komaraca kraći. Za vreme suvih i toplih leta pojedine vrste ne žive duže od 3-4 nedelje. Ženke koje prezimljavaju žive najduže. U umerenim krajevima Evrope takve ženke žive 6-7 meseci, a ako se uračuna vreme od izlaska iz lutke do stupanja unzimovnik, onda dužina njihovog života traje 8-9 meseci. Mužjaci su znatno kraćeg veka. Samo ženke komaraca bodu i sišu krv dok se mužjaci hrane sokovima biljaka, odnosno nektarom, ukoliko uopšte i uzimaju hranu za vreme svog kratkog života. Uzimanje krvi oplpdjenim ženkama je neophodno da bi se razvila jaja. Ponovo uzimanje krvi obavlja se posle dva do tri dana, a kod nekih vrsta i ranije. Ubod komarca izaziva bol, a kod mesta uboda formira se crvenilo kao posledica ubrizganih toksičnih materija pljuvačnih žlezda. Komarci u svom razvoju prolaze kroz dve životne faze: vodenu i kopnenu. Komarci imaju potpun ciklus razvoja: iz jajeta se razvija larva koja prolazi kroz četiri stadijuma razvoja, iz četvrtog stadijuma larva prolazi u lutku iz koje izleće odrasli komarac. Kratko vreme po izlasku iz lutke, komarci su već sposobni da se oplode. To se obično dešava u letu, kada ženka uleti u roj mužjaka, koji se u izvesno doba dana (predveče) odaju svadbenoj igri. Kod nekih vrsta mužjaka oplodjuje ženku dok ona stoji na nekom predmetu. Razviće jaja kod oplodjenih ženki traje kraće ili dužće vreme što zavisi od vrste komaraca kao i od temperature sredine. Za to vreme ženke sišu krv jedanput ili više puta što takodje zavisi od vrste komaraca. Ženke sa zrelim jajima raspoznaju se lako po svom velikom abdomenu u kome se kroz zategnut titentergument može videti žuta gomilica, koja nije ništa drugo do ovarijum ispunjen jajima. Polaganje jaja kod komaraca obavlja se na površini vode ili pak na poplavljenom zemljištu u blizini vodenih tokova. Ženka Anofelesa samo pri jedbom polaganju položi 150-300 jaja, a ženka Kuleksa 200-400 jaja.U toku svog života u stanju su da nekoliko puta tokliko jaja (Culex 5-6 puta).Pojedine vrste komaraca polažu jaja pojedinačno, druge ih izbacuju sve odjednom. Otpornost jaja izvan vode je različita. Tako, dok jaja anfelesa ne izlaže više od nekoliko dana, jaja pojedinih aediaa mogu ostati na suvom i više meseci pa i više godina bez opasnosti za docnije razviće embriona. Za embrionalno razviće potrebno je u većini slučajeva vreme od nekoliko dana do nekoliko nedelja, što zavisi od vrste komaraca, a naročito od temperature vode u kojoj se jaja nalaze. U svom razviću od jajeta do lutke, larve se presvlače tri puta i prolaze kroz četiri stupnja larvinog razvića. Dok larva prvog stupnja razvića nije o bično duža od jednog milimetra, larva četvrtog stupnja duga je 8-12 mm. Larve većine komaraca žive na površini vode i za disanje uzimaju direktno atmosferski vazduh. Medjutim, larve nekih vrsta (Mansonija), žive u dubini vode i vazduh uzimaju preko vodenih biljaka, zabadajući sifon u njihovo korenje. Larve komaraca su veoma proždrljive (izuzev prvog stupnja razvića koji se uopšte ne hrani) i ukoliko nalaze obilniju hranu utoliko se brže razvijaju. One se hrane algama, bakterijama, protozoama, otpacima biljnog i animalnog porekla itd. Larve anofelesa žive obično u čistoj vodi dok larve pojedinih kulicina i aedina često se sreću i u vodi koja je jako zagadjena.Larve većine vrsta komaraca žive u slatkoj vodi dok neke vrste nemogu opstati ako u vodi nema odredjena količina soli. Larve četvrtog stadijuma razvića posle izvesnog vremena prestaje da uzima hranu, a to je momenat njihovog pripremanja za preobraženje u lutku. Lutka ima oblik zapete i kod većine vrsta nalazi se na površini vode, odakle prima atmosferski vazduh pomoću dveju respiratornih cevčica u vidu tuba. Za razliku od larve, lutka ne uzima hranu i kreće se samo u jednom pravcu. Lutkin stupanj traje obično 3-6 dana, što zavisi od temperature vode i vrste komaraca. Na leđnoj strani toraksa lutke javlja se uzdužna pukotina kroz koju počinje da se izvlači odrasli insekt.
Uništavamo komarce kvalitetno i brzo, proverenim metodama i najboljim uvoznim ekološim preparatima bez boje i mirisa, potpuno neškodljivim za ljude i životinje.
