deratizacija

Afrička Kuga svinja je vrlo zarazna bolest za svinje, ali nije uopšte opasna po zdravlje ljudi. Ova bolest je  poreklom sa Afričkog kontinenta i uzročnik je virus.

Najcešći prenosioci su Afričke bradavičaste svinje koje su ujedno i rezervoari  bolesti. Zbog porasta populacije Evropskih divljih svinja i promene klime, bolest se prvo proširila na Španiju a potom i na ostatak Evropskog kontinenta. Treba znati i preduzeti preventivne mere jer ova bolest u velikoj meri preti da stigne i u našu zemlju i pitanje je vremena kada će se pojaviti.

Najveća pretnja od Afričke kuge svinja je po stočni fond i populaciju svinja na farmama. U pitanju je bolest protiv koje ne postoje efikasne mere lečenja niti vakcina. Afrička svinjska kuga se iskorenjuje po zakonu o veterini. U praksi se vrši uništavanje svih svinja na farmama gde se bolest javi.

Ekonomske štete po stočarstvo od ove bolesti su značajne. Mere dezinfekcije i deratizacije spadaju u najbitnije mere sprečavanja širenja ove bolesti. Dezinfekcijom se vrši sprečavanje širenja virusa sa farme na farmu I iz prirode na farme. Glodari su vrlo bitni prenosioci ovog virusa i bolesti, pa je bitno vršiti stalne mere deratizacije.  

Deratizaciju i dezinfekciju na farmama je potrebno intenzivnije sprovoditi, bitno  je vršiti i mere izolovanja farme od ulaska stranih ljudi Ili divljih životinja.
 

Leptospiroza je zarazno infektivno obolenje čiji je uzročnik bakterija iz roda Leptospira. Ova bolest spada u grupu zoonoza što znači da se prenosi sa životinja na ljude. Kao najveći nosioci ili rezervoari ove bolesti su glodari, po najviše pacovi miševi voluharice. Neretko ovu bolest prenose i divlje životinje kao što su: lisice, šakali, zečevi, jazavci. Uzročnika bolesti (leptospita) nabrojane životinje izlučuju u spoljašnju sredinu preko mokraće i čovek ili domace životinje se inficiraju putem hrane.

Leptospiroza  se česce javlja u vlažnim podrucjima, sa vlažnom klimom ili u priobalnim plavnim oblastima, duž velikih reka i  jezera. Vrlo česta pojava leptospiroze je u pirinčanim poljima gde ljudi provode duže vreme u plitkoj i toploj vodi koja je pogodna za razmnožavanje uzročnika bolesti (leptospita ). Navodi se da najčesće oboljevaju od bolesti leptospiroze osobe koje se profesionalno bave ribolovom i stočarstvom, kao i mesari i veterinari. Izvor bolesti može biti:  Zemlja, blato, mulj, fekalna voda. Prenos bolesti sa čoveka na čoveka  je vrlo redak.

Nakon infekcije nastupa period inkubacije, koji predstavlja period od unosa uzročnika neke bolesti do pojave prvih simptoma, u ovom slučaju taj period iznosi od jedne do dve nedelje. Prvi simtomi oboljenja su slični svim infektivnim bolestima kao što su opšta slabost,povišena telesna temperatura, smanjen ili odsutan apetit. Karakteristični simptomi su bolovi u mišicima i to u listovima i slabinama sto u velikoj meri može jasno ukazivati da se radi o leptospirozi. 

  • Prva faza bolesti je septikemijski oblik kada bakterije slobodno borave u krvi bolesnika. Nakon ove faze nastupa period mirovanja kada telesna temperatura padne na normalu i nakon dva do tri dana ponovo raste što označava početak druge faze.
  • Druga faza se karakterise upalom bubrega ili jetre. Javlja se glomerulonefritis. Leptospiroza je čest uzročnik trajne ili prolazne slabosti bubrega.

Dijagnoza leptospiroze se postavla na osnovu simptoma i krvne slike a najsigurnije je kada se izvrsi izolacija uzročnika iz krvi i likvora ili nalaženjem antitela.

Terapija se svodi na davanje antibiotika kao što su streptomicin ili antibiotici  iy grupe cefalosporina. Ishod lečenja zavisi od stadijuma, ali je oporavak dug. Kod težih oblika može nastati trajan otkaz bubrega pa i smrt.

Pošto su glodari veoma veliki rezervoari ovog infektivnog agensa rad na njihovom suzbijanu ili deratizacija ima veliki značaj jer se leptospiroza stavlja u prvi red bolesti čiji su vektori glodari.

12 | 03 | 2016

Trihineloza

Šta je trihineloza?

Trihineloza je bolest mesojeda i svaštojeda koju uzrokuje parazitski crv trihinela spiralis. Glodari-pacovi su direktni vektori-prenosioci ove bolesti od koje oboleva i čovek.
 
Način prenosa ove bolesti je tako što pacovi  jedu otpad klanične industrije tj. leševe uginulih i zaraženih svinja. Ova bolest iz sanitarnog i epidemiološkog ugla ima veliki značaj iz razloga što za kratko vreme može da oboli veći broj ljudi.
 

Kako se bolest prenosi?

Put prenosa trihineloze je preko mesa i to najšesće preko suvog i nedovoljno termički obrađenog. Uzročnik trihineloze može da opstane i na niskim temperaturama, ali nepreživljava temperature barenja, kuvanja i prženja.
 
Suhomesnati proizvodi od svinjskog mesa i mesa divljih svinja su  najznačajniji uzročnici prenosa bolesti, ukoliko su ovi proizvodi dobijeni od zaražene životinje. Trihineloza se u ređim slučajevima može preneti i suhomesnatim proizvodima od konjskog mesa, a i meso medveda ima prenosive sposobnosti.
 

Borba protiv trihineloze

Metode borbe protiv ove bolesti se svode na prevenciji i to na obavezan veterinarski pregled svih zaklanih svinja i ostreljene divljači, u ovom slučaju divljih svinja i medveda, kao i deratizacijom glodara i pravilnim upravljanjem klaničnim otpadom.
 
Glodari su najznačajniji prenosioci trihineloze, pa se deratizacija pacova mora sprovoditi permanentno i sistematski, pogotovo u seoskim i ruralnim područjima, a najviše u krugu klanica, svinjarskih farmi i stočnih groblja. Deratizacija se vrši preparatima u vidu mamaca na bazi aktivne materije bromadiolon. On deluje kao antikoagulans, sprečava zgrušavanje krvi i dovodi do unutrašnjeg krvarenja i smrti glodara.
 

Glodari izazivaju štetu na oranicama

Miševi i glodari spadaju u vrlo bitne štetočine kada je reč o poljoprivrednim površinama. Njihovo prisustvo u većem broju može izazvati velike materijalne štete time što se hrane usevima na poljima, samim tim dovode do uništavanja useva i smanjenja prinosa. 

Njihova brojnost na poljima vrlo često varira od godine do godine. Sušne godine smanjuju populaciju, a kišne godine utiču na veću brojnost. Bez obzira kolika je brojnost poljskih miševa treba dati značaj deratizaciji, jer se time suzbija njihovo dalje razmnožavanje i samim tim sistematski se uništavaju.

Deratizacija na poljoprivrednim površinama

Deratizaciju je najbolje sprovoditi u toku i neposredno posle jesenje setve strnih žita. Period nakon nicanja pšenice je najidealnije vreme za sistematsko suzbijanje štetočina. Za ovu svrhu najbolje je koristiti preparate koji kao supstrat imaju pšeničnu primamu (mamac) na bazi cinka. Ovi preparati imaju kratak period raspada pa u maloj meri mogu da nanesu uginuća sitne divljači, kao što su zečevi.

Kako se postiže najbolji efekat deratizacije?

Deratizaciju je najbolje izvoditi na otvorenim poljima obuhvaćenim što većim površinama. Vrši se tako što se zrnevlje pšenice ubacuje u rupe koje miševi kopaju radi skrovišta, nakon čega je potrebno zatvoriti rupu grumenom zemlje. Smanjenje populacije nakon tretmana može se očekivati već za nedelju dana. Posredstvom deratizacije poljskih miševa i glodara, dolazi se do smanjivanja štete na usevima strnih žita, smanjuje se njihov populacioni broj koji doprinosi da materijalne štete budu neprimetne.

Planirajte godišnju deratizaciju

Deratizacija na njivama kao mera suzbijana glodara i miševa trebala bi da bude u planu svake godine, kako na posedima malih, tako i velikih poljoprivrednih proizvođača.

27 | 10 | 2015

Deratizacija u Beogradu

Deratizacija

 
Od kad postoji urbana sredina postoji problem sa higijenom, a ovakav trend će se nastaviti i u budućnosti.  Otpad koji se stvara u velikim količinama u Beogradu prestavlja odličan izvor hrane  prvenstveno za pacove. Zbog postojanja velikog broja pozemnih kanala i instalacionih vodova glodari i u tom smislu imaju dobre uslove za život. Deratizacija kao postupak suzbijanja nepoželjnih glodara ne može u potpunosti da ispuni naša očekivanja, pa se glodari permanentno javljaju u blizini ljudi. Na žalost činjenica je takva da se glodari ne mogu u potpunosti iskoreniti.
 

 

Deratizacija Beograd

Kada govorimo o deratizaciji nekog velikog grada kao što je Beograd uvek mislimo na sistematsku deratizaciju koja treba da obuhvati gotovo celu površinu grada Beograda. Sistematska deratizacija se vrši postavljanjem otrovnih mamaka unutar podruma, kanalizacionih vodova... Ovaj način deratizacije treba da se sprovodi najmanje dva  puta godišnje u proleće i u jesen.
 

 

Postupak uništavanja glodara

Mamci koji se koriste za primamu su najšešće u vidu peletiranih žitarica uz dodatak aktivne materije bromadiolon koja kao antikoagulant sprečava zgrušavanje krvi i dovodi do smrti godara. Crvena boja kojom su mamci obojeni upozorava nas da je u pitanju otrov. Protiv ovog otrova postoji protivotrov vitamin K. Sistematskom deratizacijom mogu da se postignu dobri rezultati i u velikoj meri smanji brojnost pacova. Ali zbog velikog reprodukcionog koeficijenta, brojnost može naglo da se poveća.
 

 

Sistematska deratizacija u Beogradu

Sa značaja epidemiologije sistematska deratizacija Beograda ima veliki značaj u sprečavanju zaraza i zaraznih bolesti.  A u ovom poslu veliku ulogu imaju zdravstveno epidemiološke i veterinarske službe.
Strana 1 od 3