buve

Mačija buva

Psi i mačke kao kućni ljubimci i kao lutalice su stalno stanište na kojima obitavaju buve. 
Svaka vrsta životinje ima sebi specifičnu vrstu buva, ali za nas je najznačajnija mačija buva (lat. ctenocephalides felis) iz razloga što ova vrsta buve napada kućne ljubimce kao i nas same. Buve su izuzetno neprijatna vrsta insekata zato što mogu da izazovu direktne zdravstvene posledice na ljubimcima i ljudima.

Da li su buve opasne po zdravlje?

Zdravstvene posledice koje buve izazivaju predstavljaju alergijske reakcije na koži. Vrlo često se dešava da buve nastane stanove u kojima žive kućni ljubimci, a neretko i u stanove u kojima ih nema. Ovi neprijatni insekti se češće javljaju u toplijem periodu godine.

Biološki ciklus buva započinje na životinji gde buva polaže jaja, nakon čega jaja spadaju sa životinje iz kojih se izležu larve koje počinju da se kreću u tamnije delove prostora. Larve se hrane najčešće osušenom krvlju,otpalim kožnim epitelom i fekalijama. Larve u svom razvoju imaju tri stadijuma nakon kojih  prelaze u fazu lutke. Nakon faze lutke uz prisustvo optimalne toplote dolazi do izleganja odraslih formi.

Odrasle buve se uz prvo prisustvo toplokrvnog domaćina (pas, mačka, čovek...)  hrane njegovom krvlju.

Kako uništiti buve?

Borba protiv ovog insekta se najčešće svodi na prevenciji. Prevencija pojave buva se najbolje postiže opštom higijenom kućnih ljubimaca i prostora u kojem oni borave kao i upotrebu hemijskih zaštitnih sredstava u vidu praškova, ogrlica i kapaljki za pse i mačke. U slučaju pojave buva u prostoru potrebno je primeniti preventivne i radikalne mere za uklanjanje buva.

Uništavanje buva u stanovima i drugim prostorima u kojima su se buve pojavile vrši se preparatima koji se nanose prskalicama po svim dostupnim površinama. Dezinsekcija protiv buva se najbolje i najefikasnije sprovodi profesionalnim preparatima.

Tretman protiv buva se vrši najčešće samo jednom. Ponovni tretmani su veoma retki, što znači da za borbu protiv buva postoje vrlo efikasni preparati. Preparati koji se koriste nisu opasni po zdravlje ljudi i kućnih ljubimaca.

Beograd kao dvomilionski grad u celini spada u savim posebno staniste. Zbog velikih stambenih i poslovnih površina unutar zgrada, javlja se i posebno mikro stanište za živa bića. Čovek kao tvorac ovog staništa zbog svojih potreba zimi greje svoj živeći prostor, što stvara uslove za razvoj i opstanak insekata.

Bubašvabe

Insekti koji zive u Beogradu su uglavnom autohtoni, ali postoji i nekoliko vrsta koje je čovek slučajno naselio. Tu spadaju insekti iz porodica bubašvaba:

• orijentalna buba švaba,
• buba rus,
• američka buba švaba.

Ove vrste često opsedaju naše stanove, pa se redovnim sprovodjenjem mera dezinsekcije vrši redukovanje nihovog broja. Bubašvabe koje srećemo u našem okruženju ne nose sa sobom nikakve opasnosti u smislu prenosa bolesti ili mozda ujeda, ali svojim prisustvom često zagadjuju i prljaju hranu kao što i remete mir. Orijentalna bubašvaba ima sedam razvojnih oblika i može da naraste do veličine palca, crne je boje i ima dugačke pipke na glavi. Ova vrsta nije zavisna mnogo od toplote i može da živi i u hladnijim delovima zgrada i podruma u Beogradu. Sreće se u toplijim podrumima i stanovima na gornjim spratovima. Primećuje se iz našeg iskustva da se najčešće javljaju u stanovima u potkrovlju, naročito u centru Beograda, jer po krovovima ima dosta golubova koji stvaraju izmet, a čime se bubašvabe hrane. Dezinsekcija orijentalne bubašvabe je prilično uspešna, jer je to vrsta koja nije naročito otporna na insekticide koji se koriste.

Bubarus

Bubarus je insekt iz porodice bubašvaba smedje boje veličine do 3cm. U toku svog razvoja presvlači se četiri puta, prvo je veličine mrava, pa veličine i oblika semenke lubenice, zatim prelazi u poslednja dva oblika slična jedan drugome, krajnje veličine semenke urme. Zbog veće potrebe za toplotom bubarus živi najčešće u kuhinjama zbog izvora toplote. Od ovog insekta naročito nisu postedjene pekare, restorani i kafici. Ima pljosnato telo, pa se zavlači u pukotine unutar kuhinjskih elemenata. Kao i većina insekata iz ove grupe i bubarus je aktivan noću, pa često dolazi do neprijatnih susreta sa ovim životinjama u kasnim večernjim satima. Često se bubarusi prenose iz objekat u objekat prilikom selidbi unutar kućnih aparata. Uništavanje i dezinsekcija ovog insekta je malo komplikovanija zbog njegove tendencije da se dobro skriva. Bitno je reći da Beograd ima mnogo stambenih zgrada sa puno stanova pa bubarus migrira iz stana u stan koristeći pukotine u zidu i vodove instalacija.

U Beogradu se u poslednje vreme sva češće pojavljuje i američka bubasvaba.To je buba dosta slična bubarusu po boji i veličini, stim da je američka bubašvaba malo manja. Razliku je se po tome što je vidno brza o i ima bolje razvijena krila,pa moze da aterira sa visine. Razmnožava se brže od prethodne dve vrste, ali je najneotpornija na postupak dezinsekcije.

Pošto je Beograd veliki grad koji se nalazi na granici dve geografske oblasti i poseduje velike vodene površine, uz stalna migratorna kretanja ljudi I promenu klime u svom staništu poseduje sve veći broj od poznatih 1 300 000 vrsta insekata. 

Tako se mogu naći i:

• evropska škorpija,
• srebrna ribica,
• razne vrste stenica,
• tigrasti komarci,
• uholaže