Bubašvabe u kupatilu Dezinsekcija

Prilično brze i velike bube - bubašvabe, crne boje su česta pojava u kupatilu, pogotovu u noćnim satima. 
Ovo može biti vrlo neprijatna situacija. Bubašvabe su najaktivnije u noćnim satim, tako da često i ne znamo da su prisutne u našem domu - kupatilu. Njihovo prisustvo se može opaziti i nalaženjem mrtvih insekata u kupatilu ili u drugim delovima kuće- stana. 

Bubašvabama je najčešća hrana organska materija u stanju raspadanja. Zbog toga se najviše i najčešće javljaju u nižim i višim delovima zgrade, kuće.

Bubašvabe se u nižim delovima najčešće javljaju zbog prljavštine iz podruma i okoline same zgrade ili kuće koja je u stanju raspadanja.

Kada su u pitanju viši spratovi i tavani, razlog javljanja bubašvaba je izmet od ptica, najčešće golubova, ili razne trule materije koje se tamo javljaju- lišće, izmet pacova i miševa. Dakle, bubašvabe se javljaju na mestima gde se javlja hrana interesantna za njih. Nažalost, u većim gradovima postoje veliki stambeni kompleksi koji su prepravljeni bubašvabama, pa je njihova pojava u okolini i samim objektima stalna.

Uništavanje bubašvaba se vrši metodama dezinsekcije. Dezinsekcija i suzbijanje bubašvaba se radi jednostavno, ali potrebno je sistematično i uporno tretiranje preparatima. Najefikasnije je raditi dezinsekciju jednom godišnje, najbolje početkom proleća.

Dezinsekcija se sprovodi vlažnim postupkom, prskanjem preparatom protiv bubašvaba pomoću pumpi i prskalica.
Preparat se nanosi po ćoškovima i uglovima između zida i poda. Preparati koji se koriste su neutralni, nemaju miris i neostavljaju tragove. Postoji i druga najčešća metoda koja se sastoji od postavljanja otrovnih mamaca u vidu gela, čiji je cilj da namame bubašvabe da pojedu te otrovne mamce i da uginu.

Bitno je naglasitit da su sve ove navedene metode u potpunosti bezbedne po zdravlje dece, odraslih ljudi i kućnih ljubimaca.

U toku postupka dezinsekcije i nakon tretiranja prostora niko nije u obavezi da napušta taj prostor. Nakon dezinsekcije u tretiranom objektu se mogu zaticati uginuli primerci insekata raznih vrsta, pošto preparati primenjeni za dezinsekciju bubašvaba imaju neselektivan efekat.

Posle izvršene dezinsekcije bubašvabe će se postupno sve manje i ređe javljati bilo da su žive ili uginule.
 

• kroz instalacije,
• kanalizacijonim cevima vodovodnom instalacijom,
• strujnim vodovima uz cevi za centralno grejanje,
• preko pukotina u zidovima,
• kroz ventilacione otvore, prozore i vrata.

Beograd kao dvomilionski grad u celini spada u savim posebno staniste. Zbog velikih stambenih i poslovnih površina unutar zgrada, javlja se i posebno mikro stanište za živa bića. Čovek kao tvorac ovog staništa zbog svojih potreba zimi greje svoj živeći prostor, što stvara uslove za razvoj i opstanak insekata.

Bubašvabe

Insekti koji zive u Beogradu su uglavnom autohtoni, ali postoji i nekoliko vrsta koje je čovek slučajno naselio. Tu spadaju insekti iz porodica bubašvaba:

• orijentalna buba švaba,
• buba rus,
• američka buba švaba.

Ove vrste često opsedaju naše stanove, pa se redovnim sprovodjenjem mera dezinsekcije vrši redukovanje nihovog broja. Bubašvabe koje srećemo u našem okruženju ne nose sa sobom nikakve opasnosti u smislu prenosa bolesti ili mozda ujeda, ali svojim prisustvom često zagadjuju i prljaju hranu kao što i remete mir. Orijentalna bubašvaba ima sedam razvojnih oblika i može da naraste do veličine palca, crne je boje i ima dugačke pipke na glavi. Ova vrsta nije zavisna mnogo od toplote i može da živi i u hladnijim delovima zgrada i podruma u Beogradu. Sreće se u toplijim podrumima i stanovima na gornjim spratovima. Primećuje se iz našeg iskustva da se najčešće javljaju u stanovima u potkrovlju, naročito u centru Beograda, jer po krovovima ima dosta golubova koji stvaraju izmet, a čime se bubašvabe hrane. Dezinsekcija orijentalne bubašvabe je prilično uspešna, jer je to vrsta koja nije naročito otporna na insekticide koji se koriste.

Bubarus

Bubarus je insekt iz porodice bubašvaba smedje boje veličine do 3cm. U toku svog razvoja presvlači se četiri puta, prvo je veličine mrava, pa veličine i oblika semenke lubenice, zatim prelazi u poslednja dva oblika slična jedan drugome, krajnje veličine semenke urme. Zbog veće potrebe za toplotom bubarus živi najčešće u kuhinjama zbog izvora toplote. Od ovog insekta naročito nisu postedjene pekare, restorani i kafici. Ima pljosnato telo, pa se zavlači u pukotine unutar kuhinjskih elemenata. Kao i većina insekata iz ove grupe i bubarus je aktivan noću, pa često dolazi do neprijatnih susreta sa ovim životinjama u kasnim večernjim satima. Često se bubarusi prenose iz objekat u objekat prilikom selidbi unutar kućnih aparata. Uništavanje i dezinsekcija ovog insekta je malo komplikovanija zbog njegove tendencije da se dobro skriva. Bitno je reći da Beograd ima mnogo stambenih zgrada sa puno stanova pa bubarus migrira iz stana u stan koristeći pukotine u zidu i vodove instalacija.

U Beogradu se u poslednje vreme sva češće pojavljuje i američka bubasvaba.To je buba dosta slična bubarusu po boji i veličini, stim da je američka bubašvaba malo manja. Razliku je se po tome što je vidno brza o i ima bolje razvijena krila,pa moze da aterira sa visine. Razmnožava se brže od prethodne dve vrste, ali je najneotpornija na postupak dezinsekcije.

Pošto je Beograd veliki grad koji se nalazi na granici dve geografske oblasti i poseduje velike vodene površine, uz stalna migratorna kretanja ljudi I promenu klime u svom staništu poseduje sve veći broj od poznatih 1 300 000 vrsta insekata. 

Tako se mogu naći i:

• evropska škorpija,
• srebrna ribica,
• razne vrste stenica,
• tigrasti komarci,
• uholaže