uništavanje pacova
Deratizacija u Beogradu
Deratizacija
Deratizacija Beograd
Postupak uništavanja glodara
Sistematska deratizacija u Beogradu
Deratizacija stanova
Miševi i pacovi u našem stanu
Uništavanje miševa
Uništavanje pacova
Deratizacija
Uništavanje pacova
Pacovi
Pacov ,štakor (lat:“rattus rattus”) pripada grupi glodara. Rod pacova čini negde oko pedesetak vrsta poreklom iz Azije, od toga, dve vrste su najznačajnije:
- crni (putnički) pacov i
- mrki (norveški) pacov.
Pacovi naseljavaju teritoriju cele planete i uglavnom žive u blizini urbanih naselja, gde ima dovoljno otpada i hrane za njih. Čovek svojim delovanjem stvara dobre uslove za njihovo stanište. Zbog svoje velike reproduktivne sposobnosti, pacovi se veoma brzo razmnožavaju, te prave najezde i samim tim velike štete. Štete koje čine su kako materijalne, tako i zdravstvene prirode. Stoga, uništavanje pacova ima veliki ekonomski i zdravstveno - epidemioloski značaj.
Uništavanje pacova
Metoda uništavanja pacova, deratizacija, u suštini predstavlja sistematsko uništavanje nepoželjnih glodara i smanjenje njihove brojnosti na najmanju moguću meru. Deratizacija se najuspešnije sprovodi sistematično unutar nekog
- naselja,
- sela,
- grada,
- opstine…
i to obično postavljanjem zatrovanih deratizacionih mamaka. To su hraniva pomešana sa otrovima, najčešće na bazi “bromadiolona”, supstance koja sprečava zgrušavaje krvi toplokrvnih životinja, tako što izaziva unutrašnje krvarenje i dovodi do sigurne smrti.
Sistematska deratizacija mora da se vrši planski, unutar nekog područja, kako bi uništavanje bilo što efikasnije. Bitno je u ovom postupku odabrati adekvatan, pacovima “zanimljiv” mamac, koji bi rado pojeli. Uništavanje glodara se uglavnom sprovodi u jesen ili eventualno proleće. Jesen je doba godine kada glodari traže zaklon i kad najčešće dolaze u kontakt ili blizu objekata u kojima borave ljudi, što predstavlja povoljan trenutak da uzmu hranu (u vidu mamka) koja im se nudi.
Pacovi su veoma inteligentni
Treba napomenuti da su pacovi veoma inteligentne životinje, kao i da imaju strah od nepoznatog. Često šalju najstarije medju njima jedinke, posmatrajući dejstvo hrane, kako bi se uverili u njenu bezbednost za ostatak čopora. Zato se u mamke stavljaju otrovi sporog dejstva, kako bi ih smrt zaticala kasnije, kada više ne sumnjaju da je uzrok pomora upravo hrana koju su konzumirali. Planskim periodičnim uništavanjem glodara se u velikoj meri uništava jedna ili nekoliko generacija pacova, ali nikako sve, jer je ova vrsta “majstor preživljavanja i prilagođavanja”, sigurno veći i od najprogresivnije vrste na planeti - čoveka.
Deratizacija Beograd
Mišoliki glodari sa epidemiološkog stanovišta predstavljaju veliki problem u svakoj urbanoj sredini. Gradovi kao sto je Beograd imaju mrežu podzemnih instalacija i raznih cevovoda, gde se stvaraju dobri uslovi za skrivanje i život glodara, a po najviše pacova. Stoga često i nismo svesni da pod našim nogama postoji pravi paralelni glodarski svet. Podzemni tuneli su nedostupni za postavljanje mamaca koji se koriste za suzbijanje miseva i pacova, te je njihovo potpuno istrebljivanje nemoguce. Iz tog razloga dešava se da dođe do susreta čoveka sa neprijatnim životinjama.
Pacovi su dosta inteligentne životinje i vrlo oprezne, sa dobro razvijenom hijerarhijom. Uglavnom se sreću oko kontejnera, blizu šahtova, na divljim deponijama i slično. Mogu se opaziti na mestima gde je manja cirkulacija ljudi, jer im je strah od čoveka urođen. Ukoliko je nihova pojava noću povremena, može se reći da ih na tom prostoru ima do 500, a ako se redovno viđaju noću i ponekad danju na tom području ih ima i do 1000. Pacov uglavnom boravi na otvorenom prostoru izbegavajući čoveka, ali se dešava da zaluta i u prostor gde borave ljudi. Kanalizaciona instalacija je put kojim pacov najcesce dospe u stambeni prostor, što je vrlo retko, ali se dešava.
Miš je mali radoznali glodar, koji tu osobinu često plaća glavom. Miševi u toplom delu godine uglavnom žive napolju. Ne zanima ih toliko podzemni svet, a krakteristicno je da se kriju po garažama, šupama, tavanima, ređe podrumima. Uglavnom traže mirna, suva mesta gde podižu svoje mlade, i do 10 generacija godišnje. S jeseni traže sklonište od hladnoće i ulaze u domove. Pošto su vrlo vešti penjači, mogu se kretati fasadama i do viših spratova i ući kroz prozor. Tako,ako ih ne porazimo, dešava se da stvore i leglo u kući.
Sve navedene pojave su česte i stoga je neophodno preventivno zaštititi svoj životni prostor. U tu svrhu primenjuje se deratizacja - skup mera kojim se smanjuje broj nepoželjnih glodara.