metode deratizacije

 

DERATIZACIJA predstavlja suzbijanje populacije glodara na najmanju moguću meru. Suzbijanje glodara ima epidemiološki, epizotiološki, ekonomski značaj. Glodari spadaju u najčešće prenosioce zaraznih bolesti poput:besnila, trihineloze, tularemije, leptospiroze, bruceloze, tuberkuloze, pseudotuberkuloze, botulizma, kuge, lepre, tifusa i mnoge druge.

 

Sa ekonomskog znacaja glodari nanose velike stete.Misevi i pacovi spadaju u svaštojede, pa sa svojom raznovrsnom ishranom nanose gubitke u svim objektima gde ima hrane,a usput svojim izmetom i urinom zagadjuju hranu I cine je neupotrebljivim. Poznato je da jedan pacov dnevno moze da pojede u proseku od 50 do 75grama hrane,sto kad se pomnozi sa brojem od 100 ili 1000 jedinki,cini veliku kolicinu unistene hrane.Sve ovo nam govori de je deratizacija kao mera vrlo značajna .

 

 

Prevencija je najbolji način za smanenje broja glodara na odradjenom terenu.Objekti koji se grade treba da budu od čvrstog materijala, dobro zaštićeni, a poželjno je graditi ih što dalje od deponija. Posebno treba obratiti pažnju da ograda ima profil manjeg promera kako glodari ne bi mogli da prodju unutar kruga objekata. Pacovi imaju veće potrebe za vodom, pa je poželjno onemogućiti pristup kanalizaciji postavljanjem rešetki.

 

Metode deratizacije mogu biti:

 

Mehaničke metode deratizacije su dosta primitivne, jer nisu dovoljno efikasne, pogotovo ako imamo veće prisustvo glodara. Mehanička sredstva mogu samo samo da redukuju njihov broj. Od metoda mogu da se koriste raznorazne naprave, klopke, zamke i lepila.

 

Biološke metode deratizacije zasnovane su na prirodnom principu “predator- žrtva”. Prisustvo pasa, mačaka, nekih ptica grabljivica, pa i zmija može čak i u velikoj meri da smanji broj glodara.

 

Najefikasnij način za unistavanje glodara i uspešnu deratizaciju je hemijski. Hemijska sredstva imaju za cilj da trovanjem izazovu sterilitet Ili smrt glodara. Ovde imamo dve grupe otrovnih materija koje se primenjuju u deratizaciji. Prvi su otrovi brzog dejstva. Ovo su materije na bazi “strihnina”, supstance koja izaziva brzo uginjavanje, ali zbog propratnih zvučnih, mučnih efekata, drugi pacovi odbijaju da uzimaju mamke. U novije vreme se najčešće koriste otrovi sporog dejstva, na bazi antivitamina vitanina K, koji dovode do sporijeg zgrušavanja krvi, usled čega dolazi do češćih i obilnijih krvarenja i smrti. Od hemijskih sredstava koriste se i “hemosterilanti” koji izazivaju sterilitet, trajnu ili privremenu neplodnost glodara.

 

 

Najčešće se u praksi primenjuje sistematska deratizacija kada govorimo o nekom većem području kao što su naseljena mesta ili neki veći industrijski kompleksi, farme sela, deponije …

 

Pre svake deratizacije prvo je potrebno utvrditi vrstu i brojnost glodara, zatim napraviti plan i raspored mesta na koja ce se postavljati mamci. Na kraju ide odabir vrste mamca kao i aktivne materije. Miševi su dosta radoznali pa vrlo rado uzimaju mamac, ali kod pacova je priča drugacija. Pacovi kao životinje su nomofobični (strah od novog, nepoznatog) stoga i prvo vreme ignorišu hranu koja im se nudi, a kada odluče da je probaju, najpre pošalju najstariju jedinku. Upravo to je razlog zašto se koriste otrovi sporog dejstva, kako bi pacovi uginjavali sporije bez teških simptoma.