Istrebljivač
Dezinfekcija protiv korona virusa COVID-19
Do sada najuspesnija i najdostupnija dezinfekciona sredstva koja se mogu koristiti protiv COVID-19 virusa su na bazi hlora i razne kiseline. Sredstva na bazi hlora su uglavnom sva sredstva za čišćenje i dezinfekciju sanitarija u kupatilu.
Hlorna dezinfekciona sredstva treba primenjivati u razmeri 1 : 5 , sto znaci 1l sredstva i 5 l vode.
Akoholno sirće može se koristiti u razmeri 1 litar sirceta i 1l vode. Kao jako dezinfekciono sredstvo protiv korona virusa može uspešno da se koristi i sona kiselina u razmeri 1l kiseline i 5 litara vode.
Dezinfekcioni rastvor se može nanositi po čvrstim površinama sa prskalicama ili krpama.
Ovi primeri se ne smeju koristiti za dezinfekciju ruku i tela, nego samo i isključivo za dezinfekciju čvrstih predmeta.
Bubašvabe u kupatilu Dezinsekcija
Bubašvabe u kupatilu Dezinsekcija
Prilično brze i velike bube - bubašvabe, crne boje su česta pojava u kupatilu, pogotovu u noćnim satima.
Ovo može biti vrlo neprijatna situacija. Bubašvabe su najaktivnije u noćnim satim, tako da često i ne znamo da su prisutne u našem domu - kupatilu. Njihovo prisustvo se može opaziti i nalaženjem mrtvih insekata u kupatilu ili u drugim delovima kuće- stana.
Bubašvabama je najčešća hrana organska materija u stanju raspadanja. Zbog toga se najviše i najčešće javljaju u nižim i višim delovima zgrade, kuće.
Bubašvabe se u nižim delovima najčešće javljaju zbog prljavštine iz podruma i okoline same zgrade ili kuće koja je u stanju raspadanja.
Kada su u pitanju viši spratovi i tavani, razlog javljanja bubašvaba je izmet od ptica, najčešće golubova, ili razne trule materije koje se tamo javljaju- lišće, izmet pacova i miševa. Dakle, bubašvabe se javljaju na mestima gde se javlja hrana interesantna za njih. Nažalost, u većim gradovima postoje veliki stambeni kompleksi koji su prepravljeni bubašvabama, pa je njihova pojava u okolini i samim objektima stalna.
Uništavanje bubašvaba se vrši metodama dezinsekcije. Dezinsekcija i suzbijanje bubašvaba se radi jednostavno, ali potrebno je sistematično i uporno tretiranje preparatima. Najefikasnije je raditi dezinsekciju jednom godišnje, najbolje početkom proleća.
Dezinsekcija se sprovodi vlažnim postupkom, prskanjem preparatom protiv bubašvaba pomoću pumpi i prskalica.
Preparat se nanosi po ćoškovima i uglovima između zida i poda. Preparati koji se koriste su neutralni, nemaju miris i neostavljaju tragove. Postoji i druga najčešća metoda koja se sastoji od postavljanja otrovnih mamaca u vidu gela, čiji je cilj da namame bubašvabe da pojedu te otrovne mamce i da uginu.
Bitno je naglasitit da su sve ove navedene metode u potpunosti bezbedne po zdravlje dece, odraslih ljudi i kućnih ljubimaca.
U toku postupka dezinsekcije i nakon tretiranja prostora niko nije u obavezi da napušta taj prostor. Nakon dezinsekcije u tretiranom objektu se mogu zaticati uginuli primerci insekata raznih vrsta, pošto preparati primenjeni za dezinsekciju bubašvaba imaju neselektivan efekat.
Posle izvršene dezinsekcije bubašvabe će se postupno sve manje i ređe javljati bilo da su žive ili uginule.
Deratizacija i dezinfekcija u suzbijanju afričke kuge svinja
Afrička Kuga svinja je vrlo zarazna bolest za svinje, ali nije uopšte opasna po zdravlje ljudi. Ova bolest je poreklom sa Afričkog kontinenta i uzročnik je virus.
Najcešći prenosioci su Afričke bradavičaste svinje koje su ujedno i rezervoari bolesti. Zbog porasta populacije Evropskih divljih svinja i promene klime, bolest se prvo proširila na Španiju a potom i na ostatak Evropskog kontinenta. Treba znati i preduzeti preventivne mere jer ova bolest u velikoj meri preti da stigne i u našu zemlju i pitanje je vremena kada će se pojaviti.
Najveća pretnja od Afričke kuge svinja je po stočni fond i populaciju svinja na farmama. U pitanju je bolest protiv koje ne postoje efikasne mere lečenja niti vakcina. Afrička svinjska kuga se iskorenjuje po zakonu o veterini. U praksi se vrši uništavanje svih svinja na farmama gde se bolest javi.
Ekonomske štete po stočarstvo od ove bolesti su značajne. Mere dezinfekcije i deratizacije spadaju u najbitnije mere sprečavanja širenja ove bolesti. Dezinfekcijom se vrši sprečavanje širenja virusa sa farme na farmu I iz prirode na farme. Glodari su vrlo bitni prenosioci ovog virusa i bolesti, pa je bitno vršiti stalne mere deratizacije.
Deratizaciju i dezinfekciju na farmama je potrebno intenzivnije sprovoditi, bitno je vršiti i mere izolovanja farme od ulaska stranih ljudi Ili divljih životinja.
Bube u kuhinji
Ustali ste u toku noći i došli do kuhinje, upalili svetlo i videli kako je nešto zamaklo sa sudopere ili radne ploče u neko skrovito mesto. Ovako bi najslikovitije izgledao susret sa nepoželjnim insektom u kuhinji.
Noćni susreti sa insektima ukazuju na to da su u pitanju bubarusi ili bubašvabe. Ove dve vrste insekata se češće sreću noću zato što su ovi insekti noćne životinje.
To su insekti poreklom iz tropskih područja i zbog zaštite od predatora taktiku preživljavanja su svele na noćnu aktivnost, i ishranu voćem i plodovima biljaka . Pošto je kuhinja u stanu najsličnije mesto prirodnom staništu ovih insekata i pošto se susreti dešavaju noću, u pitanju je početak njihove invazije bubarusa ili bubašvaba.
Prisustvo buba rusa se isto može otkriti po sitnim (ispod promera milimetra) crnim trunkama,koje se sreću po kuhinjskim elementima, što predstavlja izmet ove vrste. Bubarusi se češće sreću po fiokama i radnoj površini, dok bubašvabe najčešće po podu.
Bubašvabe su insekti crne boje, veličine palca, a bubarusi manji i smeđi. Veličina bubarusa se kreće od veličine mrava ,pa do dužine dva santimetra. Čim se primeti prisustvo bubarusa ili bubašvaba , treba odreagovati i pozvati stručnu službu za dezinsekciju.
Služba za dezinsekciju će upotrebiti sredstva i preparate koji nisu štetni po zdravlje, i ako je problem u povoju velike su šanse da se reši brzo i efikasno. Preparat u vidu gela je jedan od načina aplikacije preprata koji je u vidu primame, gde je cilj da bubarusi ili bubašvabe pojedu ovo sredstvo u kojem se nalazi insekticid.
Ako se problem u početku zanemaruje bubarusi i bubašvabe će se razmnožiti, pa će se njihovo prisustvo primećivati I u toku dana a tada se suzbijanje sve više komplikuje. Pojava bubašvaba i bubarusa ne može naneti nikakve posebne štete domaćinstvu, ali je nihovo prisustvo razlog za neprijatnost.
Bube u stanu
Jedna od najčešćih neprijatnosti koje mogu da nas zadese u našem domu je pojava buba. Najčešće bube koje se javljaju u kućnim uslovima su: bubašvabe, buba rusi, mravi crni i žuti, srebrna ribica, buve, krpelji ... Moramo biti svesni da u prirodi dve trećine svih životinja čine insekti, tako da je susret sa njima svakodnevna neminovnost.
Vrste insekata
Sreća u svemu tome je što insekti koji žive na našim prostorima nisu opasni po zdravlje. Pojedine vrste mogu da izazovu ujede koji se manifestuju u najgorem slučaju alergijskim reakcijama. Insekti koji se pojavljuju u kućama možemo svrstati u dve grupe i to u autohtone vrste i ne autohtone vrste.
Autohtone vrste su one vrste insekata kojima je prirodno stanište naša teritorija. Ove vrste insekata su sve one koje zbog toplog i hladnog perioda godine imaju sezonski karakter pojave.
Ne autohtone vrste su one vrste kojima je stalno tokom cele godine potrebna toplota za opstanak. Tu toplotu, u zimskom periodu, ovoj grupi insekata pružaju naši domovi. U ovu drugu grupu insekata spadaju:
- bubašvabe,
- buba rusi,
- žuti mravi,
- srebrna ribica.
Najveći broj intervencija dezinsekcije se odnosi na ne autohtone vrste.
Pozitivno u svemu tome je što se sve vrste insekata mogu uspešno eliminisati iz kuća i stanova metodema koje zu bezopasne po zdravlje ljudi i zivotinja.