istrebljivač

Pacovi

Pacov ,štakor (lat:“rattus rattus”) pripada grupi glodara. Rod pacova čini negde oko pedesetak vrsta poreklom iz Azije, od toga, dve vrste su najznačajnije:

• crni (putnički) pacov i
• mrki (norveški) pacov.

Pacovi naseljavaju teritoriju cele planete i uglavnom žive u blizini urbanih naselja, gde ima dovoljno otpada i hrane za njih. Čovek svojim delovanjem stvara dobre uslove za njihovo stanište. Zbog svoje velike reproduktivne sposobnosti, pacovi se veoma brzo razmnožavaju, te prave najezde i samim tim velike štete. Štete koje čine su kako materijalne, tako i zdravstvene prirode. Stoga, uništavanje pacova ima veliki ekonomski i zdravstveno - epidemioloski značaj.

Uništavanje pacova

Metoda uništavanja pacova, deratizacija, u suštini predstavlja sistematsko uništavanje nepoželjnih glodara i smanjenje njihove brojnosti na najmanju moguću meru. Deratizacija se najuspešnije sprovodi sistematično unutar nekog

• naselja,
• sela,
• grada,
• opstine…

i to obično postavljanjem zatrovanih deratizacionih mamaka. To su hraniva pomešana sa otrovima, najčešće na bazi “bromadiolona”, supstance koja sprečava zgrušavaje krvi toplokrvnih životinja, tako što izaziva unutrašnje krvarenje i dovodi do sigurne smrti.

Sistematska deratizacija mora da se vrši planski, unutar nekog područja, kako bi uništavanje bilo što efikasnije. Bitno je u ovom postupku odabrati adekvatan, pacovima “zanimljiv” mamac, koji bi rado pojeli. Uništavanje glodara se uglavnom sprovodi u jesen ili eventualno proleće. Jesen je doba godine kada glodari traže zaklon i kad najčešće dolaze u kontakt ili blizu objekata u kojima borave ljudi, što predstavlja povoljan trenutak da uzmu hranu (u vidu mamka) koja im se nudi.

Pacovi su veoma inteligentni

Treba napomenuti da su pacovi veoma inteligentne životinje, kao i da imaju strah od nepoznatog. Često šalju najstarije medju njima jedinke, posmatrajući dejstvo hrane, kako bi se uverili u njenu bezbednost za ostatak čopora. Zato se u mamke stavljaju otrovi sporog dejstva, kako bi ih smrt zaticala kasnije, kada više ne sumnjaju da je uzrok pomora upravo hrana koju su konzumirali. Planskim periodičnim uništavanjem glodara se u velikoj meri uništava jedna ili nekoliko generacija pacova, ali nikako sve, jer je ova vrsta “majstor preživljavanja i prilagođavanja”, sigurno veći i od najprogresivnije vrste na planeti - čoveka.

Dezinfekcija kao jedna od osnovnih sanitarnih mera ima veliki značaj u prevenciji zaraznih bolesti. Veliki gradovi kao sto je Beograd imaju dosta kritičnih tačaka koje su potencijalni izvori zaraza. To su:

• bolnice,
• fabrike prehrambene industrije,
• otpadne vode,
• kanalizaciona mreža,
• deponije,
• divlje deponije,
• vodotokovi…

U Beogradu postoji dosta restorana,škola,vrtića,zeleznička i autobuska stanica i sve su to mesta gde boravi veći broj ljudi. U svim ovim i sličnim objektima potrebno je vršiti dezinfekciju. Dezinfekcija ovakvih prostora se najčešće radi hlornim preparatima i organskim dezinficijensima. Tu najčešće govorimo o tekućoj preventivnoj dezinfekciji, a kao primer grada uzimamo dezinfekciju Beograd. Permanentna dezinfekcija u Beogradu se vrši u postrojenjima za prečišćavanje vode, tzv.hlorisanje vode.

Dezinfekcija predstavlja redukciju broja mikroorganizama, a sterilizacija njihovo potpuno uništenje. U dezinfekciji se koristi veliki broj hemijskih supstanci koje imaju bolje ili losije performance. O tome smo pisali već pisali u članku Dezinfekcija.

Zašto se radi dezinfekcija?

Dezinfekcija predstavlja jednu od osnovnih sanitarno-epidemioloških i zootehničkih mera u cilju sprečavanja zaraznih bolesti. Još od otkrića mikroskopa traje borba izmedju ljudi i mikroorganizama. U prirodi postoje mikroorganizmi koji mogu ili ne, da uzrokuju razne bolesti. Primenom dezinfekcije se može samo redukovati njihov broj, a postupkom sterilizacije u potpunosti eliminisati.

Podela dezinfekcije po načinu

Dezinfekcija po načinu može biti

• fizička i
• hemijska, a u nekim slučajevima i
• biološka.

Metode fizičke dezinfekcije

Od fizičkih metoda koristi se

• suva ili vlažna toplota,
• sunčevo zračenje,
• UV zracenje,
• radijacija emitovanjem gama zraka.

Hemijska dezinfekcija

Hemijska dezinfekcija se vrši

• kiselinama,
• bazama,
• halogenim elementima,
• solima teških metala i
• organskim dezinficijensima.

Biološka dezinfekcija

U biološkoj dezinfekciji se koriste

• bakteriofage ili
• mikroorganizmi-antagonisti mikroorganizama.

Podela dezinfekcije po postupku

Po postupku dezinfekcija se deli na:

• preventivnu (radi sprečavanja pojave zarazne bolesti),
• tekuću (u toku trajanja zarazne bolesti) i
• završnu (nakon prestanka zarazne bolesti).

Pri postupku dezinfekcije važan je odabir dezinficijensa. Hemijska sredstva, dezinficijensi, moraju da ispunjevaju što više uslova:

• da nisu toksična,
• nadražujuća,
• korozivna,
• da deluju na što veći spektar mikroorganizama,
• da su brzog dejstva,
• bez neprijatnih mirisa i
• da su ekološki prihvatljiva.

Zašto je važna dezinfekcija?

Dezinfekcija je važna za sprečavanje zaraznih bolesti, stoga, redovno u profilaksi mora da se primenjuje u medicinskim ustanovama, restoranima, fabrikama hrane, školama, farmama, vozilima za prevoz zivotinja… Svi ovi postupci su u nekim slučajevimsa uključeni u standard kao sto je i HACCP.

Šta je deratizacija?

Prevencija od glodara

• mehaničke,
• biološke i
• hemijske.

Deratizacija u praksi